Зашто блогам или блогерски сан.
Тако се догодило да је чим се појавила идеја да открије своју малу тајну о сврси овог блога, расписао се конкурс «Блоггеров најдражи сан». Стога сам одлучио да учествујем у такмичењу и истовремено напишем зашто сам почео да водим овај блог, причам о свом сну, да тако кажем.
Колико се сећам, дуго нисам могао да седим на једном месту, пут ме непрестано звао на цесту. Да ли знате стање на путу? Можете се уморити од тога, али можете уживати у њему. Нова искуства, нова места, нови људи. Друга природа, други живот. Толико занимљивих ствари около, како то можете прескочити, како не можете видети?
Да ли сте били у планинама? Ово је засебна тема достојна читаве приче. Једном када се појавио на планинском врху и видео лепоту планинских пејзажа, немогуће је заборавити оне осећаје лета и слободе, тај осећај превазилажења себе и јединства са природом. Како не можеш ићи након овога у планине?
Моунтаин Алтаи Фото: Борис Волчек.
Море ... Дивља плажа на заласку сунца. Сједиш на литици окруженој боровима Пизунда. А само галебови и звук таласа нарушавају тишину. Па, како можете одбити такве утиске?
Црно море на заласку сунца.
Мој сан - погледајте свет у свој својој разноликости, било да су то стјеновите планине и букове шуме или градови и људи, Русија или друге земље, и подијелите своје утиске са другим људима. Али увек је препрека била питање где пронаћи време или новац, како спојити обичан живот и путовања, радити са својим кратким одмором и непрестано допуњавати листу места која треба одвести. Мој сан је пронаћи одговор на ово питање.
Па зашто онда блогам? А онда, шта потражити одговор на питање најбоље је у процесу, у процесу остварења сна. Сам живот ме подстакао на акцију: смањење компаније и питање, шта даље: потражити нови посао или ... И тада постоји луда мисао - зашто сада не почети путовати и писати о томе на блогу? Пођите у свој сан и бар накратко будите овај путник, живите живот својеврсног блогера, писца, авантуриста који пише дневник између успона на планину или чека залазак сунца за следећу серију фотографија. Па сам одлучио да пробам! Поготово јер о томе сањам од ране деце.
Сањам да би ми такав живот и блог могао пружити прилику да касније не добијем канцеларијски посао или ми барем дају идеју како то да урадим. У међувремену, само путујем и уживам у сну.
И верујем да ћу у будућности успети да остварим свој сан путујући онолико често колико желим и пишући фото-приче током својих путовања, седећи у малом бунгалову на Тихом океану или у шатору на страни планине на Хималаји.