Словеначка култура
Словенска култура омогућила је становницима ове земље да преживе у свим политичким биткама и коначно пронађу своју властиту државу - суверену, независну и прогресивну. Словенски држављани су у било које вријеме пажљиво чували обичаје и традиције, неговали језик и писани језик и зато су се одвијали као целина, уједињена и уједињена нација.
Књига је извор знања
За Словенце тај израз нису празне речи. Међу свим европским земљама, Словенија је на првом месту по броју објављених књига за сваког свог становника, а УНЕСЦО је Љубљани доделио право да постане светска престоница књиге у 2010. години.
Становници земље славе Дан културе Словеније 8. фебруара. Поклапа се са даном сећања на Франца Прешерна, песника који је радио у стилу европског романтизма. Становници земље приметили су његове услуге, укључујући и облик награде, која се сваке године додељује за важна достигнућа у области уметности и културе. Пресернова награда једна је од најпрестижнијих не само у земљи, већ и широм Европске уније.
Архитектонска ремек дела
Разноликост архитектонских стилова огледа се у наслеђу Словеније. Чини се да су посебно изненађујуће сачувани из КСИИ-КСИИИ века, примери романске архитектуре и нешто касније готске грађевине. Градови у мору блистају зградама ренесансног стила, што и не чуди: на крају крајева, Словенија је са својим бујним палачама и дворцима најближи морски сусед Италије.
Главне словеначке знаменитости могу се видети и током краћег путовања, јер је земља веома мала по површини и све удаљености су прекривене за неколико сати доброг пута. Нема сумње која је вредна посете:
- Дворац на Бледском језеру, саграђен у 10. веку, на 130-метарској литици на обали. Кула у романском стилу пажљиво је обновљена, а са осматрачнице се пружа величанствен поглед на околину.
- Дворац Богеншперк, чија изградња потиче из прве половине 16. века. Изложба музеја на њеној територији говори о развоју словеначке културе у доба ренесансе.
- Саграђена током Првог светског рата, руска капела на Вршићу. Саградили су га руски заробљеници у част принца равноправног апостола Владимира, а пут до њега данас се зове Руски пут.
- Мариборска катедрала у част светог Јована Крститеља, саграђена у КСИИ веку. Звоник на 57 метара је заштитни знак једног од најлепших словенских градова.
Фотографије -
-
