Традиције у Венецуели
Боливарска република Венецуела не постаје пречесто одредиште за руске туристе. Разлог томе је дуг лет, а не превише јефтини летови. Међутим, природне и историјске знаменитости и традиције Венецуеле могу се чинити занимљивим и значајним путницима који се не плаше отићи у Јужну Америку..
УНЕСЦО-во наслеђе
Људи Мапоиоа већ дуже време живе у тим деловима. Једном су Индијанци овог племена населили бескрајне саване државе Боливар између река Виллацоа и Цанио Царипо. Представници Мапоиоа нису имали писани језик и током векова њихова култура и обичаји су се преносили с генерације на генерацију уз помоћ усмених предаја..
Неписано нарјечје постало је узрок изворне венецуеланске традиције. Њени чувари младим људима говоре древне легенде и традиције свакодневног живота, чувајући на тај начин културно наслеђе њиховог племена и помажући јачању самосвести.
Савремена Венецуела развија се динамично и све већи проценат становништва одлази у градове. То постаје узрок изумирања села, а традиционално станиште Индијаца Мапојоа брзо се празни. Да би спречио нестанак древног обреда, организација УНЕСЦО уврстила је усмену традицију Венецуеле и племена Мапоио у спискове светске нематеријалне баштине.
Мултикултурни католици
Главна религија коју локално становништво практикује је католицизам. Придржавање хришћанских стандарда понашања венецуеланска је традиција, па је црква овде главни културни, религијски, политички и друштвени центар. Уобичајено је да цела породица дође у службу, а таква публикација је обично важан догађај. Венецуеланци ће се сигурно облачити, ићи у храм и тамо донети цвеће и слаткише.
Породица је од мањег значаја за живот становника републике. По правилу, много деце се рађа Венецуеланцима, са којима не само да њихове мајке проводе пуно времена, већ и јака половина. Бракови међу становницима често се испоставе мешовитим, а било која породица има белу, латиноамеричку, црну и креолску крв.
У ритам карневала
Као и другде у Латинској Америци, венецуеланска традиција је да домаћин карневала буде испред коризме. Прославља се у сваком селу земље, а становници и најмањих села организују свечане поворке и живописне плесне маратоне..
Фотографије -
-
