Култура Србије
Византијско царство и православна религија имали су огроман утицај на развој српске културе. Генерално, српски обичаји и националне традиције веома су блиски остатку хришћанско-славенског света. Споменици историје и архитектуре у Србији су православни манастири, а било који Европљанин воли локална јела. Српска музика и плесови су запаљиви и енергични, а народни занати омогућавају сваком туристу да донесе кући сјајне сувенире.
Од Ћирила и Методија
Ученици првих стваралаца славенске абецеде и хришћанских проповедника Ћирила и Методије допринели су развоју писања и, уопште, културе Србије. Најстарији сачувани ћирилски рукописи датирају из 1185. године. Ово је јеванђеље наручио кнез Мирослав. Хроника српских кнезова из 10. века на српском није мање историјска вредност..
Крајем 12. века српска књижевност је стекла ред у развоју захваљујући појави огромног броја преведених бугарских и грчких дела. Жеља за читањем доприноси рађању његове књижевности, а првим писцем који Срби сматрају Саввом српским, који је почетком КСИИИ века живот свог оца.
Важно место у раној националној литератури заузимају јуначка дела која говоре о животу подвига српских кнезова и њихових војних одреда.
Са УНЕСЦО-ових листа
Историјско наслеђе Срба манифестује се и у бројним архитектонским споменицима сачуваним из средњег века. Најзначајнији су добили част да буду уврштени на листу светске баштине УНЕСЦО-а:
- Православни манастири на Косову, од којих је најстарији храм и клаустра у Високом Дечану. Прво помињање о њему датира се са почетка КСИВ века, а главне светиње манастира су мошти његовог оснивача Стефана Дечанског и великог мученика Никите. Манастир је познат по својим древним фрескама, које приказују главне плоче Новог завета.
- Стари град Стари Рас, који је био престоница ране државе Срба. Његова историја почиње у бронзаном добу, а процват Старог Раса дошао је у доба Римског Царства. Посебна вредност у културном и архитектонском наслеђу има Петрова црква у граду. Најстарија је у земљи, а њена изградња датира из 8. века..